Navigation Menu+

Miroslavljevo Jevanđelje u Kruševcu tokom Prvog svetskog rata

Postavljeno u Istorija Kruševca

Pin It

ZNAMENITO Miroslavljevo jevanđelje, najvažniji i najlepši spomenik srpske pismenosti s kraja 12. veka, doživelo je vremenom neobično putovanje i niz obrta. Stolećima je čuvano u Hilandaru. Zatim se pouzdano zna da su hilandarski monasi Miroslavljevo jevanđelje, zajedno sa Osnivačkom poveljom, darovali 1896. godine, kralju Aleksandru Obrenoviću prilikom njegove posete Hilandaru. Aleksandar Obrenović je znao da je poklon hilandarskih kaluđera od velike vrednosti, zato ga je čuvao u sefu svog kabineta. Kobne noći u Majskom prevratu 1903. godine, Apis i njegovi zaverenici, preturajući fijoke, u onoj brzini, izvadili su Jevanđelje i stavili ga u sanduk u kome su bila i druga akta. Sanduk je kasnije predat kralju Petru Karađorđeviću, koji je naredio da se prenese u Topolu. Od tada se Miroslavljevom jevanđelju gubi svaki trag.

jevandj

IZVRTANjE ČINjENICA
Nestanak Jevanđelja prouzrokovao je jednu od najvećih i najdužih rasprava u srpskom novinarstvu, koja će se stišati tek početkom Balkanskih ratova 1912. godine. O nestanku Jevanđelja u javnosti su se širile duge priče, intrige, domišljanja, podmetanja, insinuacije; govorilo se da je neko od kraljevih ljudi prodao Miroslavljevo jevanđelje nekom velikom muzeju u svetu, pod uslovom da se o tome ćuti 50 godina.
Zabunu je unelo i izvrtanje stvarnih činjenica: “Dnevni list” je objavio članak italijanskog lista “Gazete di Venecija” iz 1906. god, da se u biblioteci Arhiva u Veneciji nalazi fototipsko izdanje Miroslavljevog jevanđelja, sa potpisom kralja Aleksandra i da je knjiga poklon kćeri rumunskog ambasadora u Londonu, koja je bila takođe po majci rođaka kralja Aleksandra Obrenovića. Posle jednog zatišja sledilo je novo uzbuđenje u vezi sa Jevanđeljem. Neposredan povod bila je knjiga “Istorija Srba” od K. Jirečeka, koju je preveo Jovan Radonjić 1911. godine, u kojoj se saopštava da je Miroslavljevo jevanđelje nestalo posle ubistva “poslednjeg Obrenovića”.
Takođe, i u Narodnoj skupštini pokrenuto je pitanje Jevanđelja. Poslanik Vojislav Marinković postavlja pitanje: šta je sa Miroslavljevim jevanđeljem? Ministar ne ume da odgovori, itd.
Jevanđelje će se pojaviti u krajnje misterioznim (iznenadnim, zagonetnim) okolnostima krajem oktobra 1915. godine pri povlačenju srpske vojske u Kruševcu.

jevandje
IZNENADNO OTKRIĆE
Postoje dve verzija o tome kako je posle smrti Aleksandra Obrenovića pronađeno Miroslavljevo jevanđelje u Kruševcu.
Uoči samog rata, kada je austrijski poslanik predao ultimatum našoj vladi, nastala je pometnja u vodećim državnim krugovima. Očekivalo se da će rat svakog trenutka otpočeti. U takvoj situaciji kraljev bibliotekar Dobrosav – Dobra Ružić poneo je iz Topole u Beograd, tri važna kraljeva sanduka od kojih je dva predao Narodnoj banci, a treći “pun nekih hartija”, kako je izjavio, dospeo je sa ostalom arhivskom građom u Kruševac. Za treći sanduk, kralj mu je takođe napomenuo da ga nije niko nikada otvarao.
Profesor Više ženske škole Dobrosav – Dobra M. Ružić, kasnije ministar i državni savetnik, u svojim zapisima ostavio je značajne podatke o povlačenju srpske vojske u Prvom svetskom ratu od Beograda do Kruševca i iznenadnom otkrivanju Miroslavljevog jevanđelja u Kruševcu, za koje se verovalo da je nestalo.
“26. septembar 1915. godine.
Pošao sam iz Topole za Mladenovac. Borbe su se vodile svud na našoj obali. Poneo sam tri sanduka, od Kralja, dva za Narodnu banku, a jedan pun hartije da pregledam. Na putu do Stalaća i Kruševca svud užurbanost, pokret vojske…
27.septembar
Došav u Kruševac svi navališe na mene, sa pitanjima šta ima novog, misleći da ću im ja Bog zna kakve utešne i dobre novosti doneti…
5. oktobar
Kad sam video da Nemci napreduju, a slušajući da su pošli velikom vojskom, ja sam bio tvrdo uveren, da im ne možemo odoleti. Setio sam se artija, koje sam poneo od Kralja, da ih letimično pregledam. Bojao sam se da neka važna stvar ne padne neprijatelju u ruke. Među artijama naiđem na jedno Evanđelje…
18. oktobar
Beše nedelja i ja opet počeh, da pregledam Evanđelje. U jedan mah učini mi se da slike, inicijali sećaju na kopiju Miroslavljevog Jevanđelja, ali mi ne beše ni na kraj pameti, da bi to mogao biti original. Za original se govorilo da je ukraden i donesen u inostranstvo. Jovan Tomić sumnjao je jedno vreme na Andru Gavrilovića, ni kriva ni dužna. Počeh da čitam i da ga bolje zagledam, pa iznenada, pri kraju, naiđem na đaka Gligorija, koji je pisao za Kneza Miroslava…
Je li moguće da je najstariji srpski, pisani spomenik u mojim rukama? …Odmah sutradan napisao sam pismo Prestolonasledniku. Odjurio sam k njemu, da Jevanđelje predam sa pismom.
22. oktobar
Naša vojska se povlači, plašljiviji beže, aeroplani lete nad Kruševcom, metež, galama, rasulo. Na stanici puni vagoni konzervi, cipela, sve izbačeno na zemlju, u blato i bare, žalost pogledati. Kralj (Petar) kad je to video naredio je da se to razda sirotinji…
23. oktobar.
Petak. Izjutra u 9 sati Kralj je otišao automobilom…
25. oktobar
Nedelja. Oko 10 sati pojaviše se pešaci i konjanici, a za njima jedna četa nemačkih vojnika sa šlemovima… Sutradan počeše silom da obijaju dućane i pljačkaju…
26. novembar
Naša Državna arhiva, spakovana u dva vagona, stoji još na stanici. Bili su dozvolili da se prenese u jednu kuću, pa su opet zabranili. Uzalud se trude Živan Živanović i Ljuba Kovačević, da je spasu”… (datumi su navedeni po starom kalendaru).
Kada je Kralj Petar 3. novembra stigao vozom u Kruševac, Dobrosava Dobru Ružića je primio u vagonu. U svom dnevniku Kralj Petar prvi je zapisao: “U 18,20 časova, Dobra došao na voz. Malo s nama večerao. (…) kaže da je našao Miroslavljevo jevanđelje i predao ga Nasledniku.”

U situaciji kada se očekivalo da će rat svakog trenutka otpočeti, Stevčić je pozvan u Ministarstvo finansija gde mu je Avram Lević, načelnik računovodstva ovog Ministarstva, naredio da odmah izvrši evakuaciju Državne blagajne i drugih dragocenosti i krene iz Beograda prema Nišu, što je ovaj i učinio. Kada je posle deset dana provedenih u Nišu stigao do Raške, opet ga je pozvao Lević u zgradu gde se privremeno smestila Vlada i u prisustvu Ljube Davidovića, ministra prosvete i Vojislava Marinkovića, ministra finansija, uručio jednu knjigu za koju je rekao da je spakuje i čuva “više nego zlato i srebro koje ima u blagajni”. Stevčić nije znao kakva je to knjiga, da je to čuveno Miroslavljevo jevanđelje, ostao je zbunjen, ali je naređenje izvršio. Pošto je stavio knjigu u sandučić podesan za knjigu, na njemu su se potpisali, Avram Lević, Ljuba Davidović i Voja Marinković, a zatim je sandučić zapečatio. Kada je Lević ostao sam sa Stevčićem, rekao mu je da je rukopisna knjiga koju je spakovao najdragoceniji naš kulturni dokument – Miroslavljevo jevanđelje, zatim, pričao o istorijatu Jevanđelja, kako je dobijeno, kako je nestalo i na kraju opet pronađeno u Kruševcu.
Lević je ispričao Stevčiću kako je na zagonetan (misteriozan) način pronađeno Miroslavljevo jevanđelje u Kruševcu oktobra 1915. godine:
(…) “Ustvari, pre nekoliko dana u Kruševcu došao je jedan čovek regentu Aleksandru i rekao da poznaje osobu kod koje se nalazi Miroslavljevo jevanđelje. Naglasio mu je da ta osoba želi da preda Jevanđelje lično regentu, ali pod uslovom da mu se omogući da pred regenta dođe pod maskom i da ga niko ne pita ko je i odakle dolazi. Tako je jedne večeri Miroslavljevo jevanđelje dospelo u ruke Karađorđevića. Regent ga je predao vladi i naredio da se čuva zajedno sa ostalim državnim dragocenostima”…

jevandjelje

Stevčić se za svo vreme povlačenja nije odvajao od Jevanđelja, čuvao ga je sa naročitom pažnjom i brigom, sa njime prešao preko Albanije i najzad doneo na Krf gde je smešteno u Glavnu državnu blagajnu. Pred kraj rata, kada je formirana Vlada, ponovo su zvali Stevčića i u čudu se svi pitali gde je Miroslavljevo jevanđelje. U pometnji zaboravili su šta je bilo sa Jevanđeljem. Stevčić im je tada rekao da se Jevanđelje nalazi u trezoru, da ga je čuvao i sačuvao. Odmah je doneo Jevanđelje i predao Nikoli Pašiću, predsedniku Vlade i od tada Stevčić nije imao nikakvog kontakta sa ovom dragocenom rukopisnom knjigom.
Ovo je jedna od verzija o tome kako je u Kruševcu pronađeno Miroslavljevo jevanđelje po kazivanju Vladimira Stevčića. Ako je verodostojna, onda je moguće da je nepoznata ličnost, koja je predala jevanđelje Karađorđeviću, mogla biti neko od zaverenika Majskog prevrata. Svakako da je najbliža istini ona koju je ispričao Dobrosav Dobra Ružić, a potvrdio i zapisao u svom Dnevniku Kralj Petar.
Tako će Miroslavljevo jevanđelje preći sa srpskim narodom put albanske golgote, da bi se preko Krfa i Soluna sa njim i vratila u zemlju 1918. godine.
Nakon ubistva kralja Aleksandra Karađorđevića u Marselju 1934, Jevanđelje je smešteno u postavci Muzeja kneza Pavla u Beogradu 1935. godine.
Za vreme Drugog svetskog rata našlo se u trezoru filijale Narodne banke u Užicu, odakle je pred pad grada u ruke Nemaca 1941. prebačeno u manastir Rača na Drini. Bratstvo manastira uspelo je da ga sačuva sve do kraja 1943. godine, kada je vraćeno u Beograd.
Posle Drugog svetskog rata Miroslavljevo jevanđelje je smešteno u Narodni muzej u Beogradu, gde se i danas nalazi.
Tako je u osnovnim linijama stvarana legenda oko jedne rukopisne knjige, koja je, kroz gotovo svih osam vekova odolevala i vremenu i njegovom razornom delovanju. Ostala je i danas gotovo netaknuta lepota njegovih minijatura i inicijala.
Juna 2005. godine Miroslavljevo jevanđelje je upisano u memoriju sveta UNESKO-a.

 

kolona
Kolona u kojoj je Stevčić, u brižljivo spakovanom sandučiću, nosio Miroslavljevo Jevanđelje

 

 

Autor: Slavoljub Bojić, muzejski savetnik u penziji

IZVOR: Nedeljne novine „GRAD“, br. 186 i 187, 18. i 25. novembar 2005. str. 18

Priredio: Miloš Stojadinović

Pošalji komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Tags: , , , , , , , , , , ,