Navigation Menu+

Stojan Simić (1797-1852), starešina Kruševca posle oslobođenja 1833. godine

Postavljeno u Vreme i ljudi

Pin It

Simić Stojan (Baljevac u Sremu, 13. III 1797- Beograd, 10. III 1852), političar srpski, trgovac, lični “tatarin” (poštar) kneza Miloša. Stariji sin kapetana Đorđa, ustanika srpskog, brat Alekse Simića. Knjigu učio u manastiru Feneku. Kad mu je otac postao starešina Kruševca, prešao u Srbiju, gde je do 1813, kadaje zajedno sa ocem prešao u Srem, gde se upisao u četu dobrovoljaca, koje je kupio njegov stric. Sa ocem učestvovao, s austrijskom vojskom, u ratu protiv Francuza. G. 1814. otišao u Besarabiju; g. 1817. vratio se u Beograd, odatle ode u Bukurešt, gde je radio kao prost radnik u fabrici burmutskoj. Kasnije je pandur Mihaila Germana, koji je bio agent kneza Miloša. Tu Stojan počinje novi život, mešanje u srpske narodne poslove. Iako izložen životnoj opasnosti Stojan odnese neka Miloševa poverljiva pisma, posle čega ga Miloš uzme u svoju službu kao poverljivog čoveka, sada tatarina. G. 1821, kao tatarin, krenuo u Carigrad da preda poverljivu diplomatsku poštu, ali ga Turci zatvore i drže kao taoca. Tu se on načinio suludim i uspe da umakne, stigavši peške Milošu. Tada ga Miloš uvodi u državnu službu. G. 1827. postavljen za skeledžiju na Dubravici i na Ramu. Od 23. januara 1827. član narodnog suda, kao predstavnik jagodinske nahije, sa zvanjem “knez levački”. Te godine, kao član deputacije, odlazi u Carigrad, da utvrdi danak Srbima. Bio i predsednik zemaljskog (državnog suda. Po oslobođenju (1833) postao starešina Kruševca. G. 1834. Miloš ga slao u Bukurešt i Jaš, da tamo pozdravi nove vladaoce.
Miloš Obrenović je Stojanu postao kum. Njemu i bratu je, kao siromašnima pomogao da steknu veliko bogatstvo. Obasuo ih je blagom i vlašču. Ali, g. 1835. Stojan je bio jedan od najglavnijih i najmoćnijih pokretača Miletine bune, kojom je Miloša trebalo zbaciti s vlasti, ili umanjiti vlast. Bunaje stišana, izvršene su reforme pa je Stojan postao član Državnog saveta i kabinetski savetnik uz kneza Miloša. Te godine postaje glavni nadzornik Miloševih dobara u Vlaškoj i posrednik u odnosima sa ruskim konzulom u Bukureštu. Tu je do poč. 1839, kada se vratio u Srbiju i postao član, posle potpredsednik Zemaljskog saveta. U novoj političkoj borbi stao među ustavobranitelje, pa je 1840. morao u Vlašku, gde trguje solju. U Srbiju se vratio 1842, u vreme kneza Aleksandra Karađorđevića, kada je postavljen za viceprezidenta, kasnije prezidenta Zemaljskog saveta. G. 1843. ostavio službu, otišao u Vlašku, gde se bavi trgovinom. III. G. 1848. imao nekakve političke nesporazume, pa je ubrzo penzionisan. G. 1852. udari ga kaplja od koje je umro (ukopan kod Markove crkve, na Paliluli).
Bio čovek u narodnom odelu, ukusno odabranom, veseljak, izuzetno bogat, odličan trgovački um, državničkog dara. U Beogradu kupio tada zabareno mesto, gde je kasnije sazidan kraljevski dvor. Tu je sazidao kuću, čemu su se svi čudili, verujući da je bacio svoje novce. Knez Miloš je u Kruševcu otkupio kuću od Frenčevića i poklonio svojim kumovima (“Kuća Simića”, pored današnjeg Spomenika kosovskim junacima).
Odlikovan je od strane stranih vladalaca: Ordenom Sv. Vladimira IV reda, Ordenom Sv. Ane II reda, od cara ruskog; Ordenom nišana iftihara III reda, od sultana i Gvozdenom krunom III reda, od cara austrijskog.
Stojanovi sinovi su Đorđe (1843-1921) i Sima Simić.

 

IZVOR: “Enciklopedija Kruševca i okoline”, mr Slobodan Simonović, Kruševac 2016., str. 475 i 476

Pošalji komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Tags: , , , , , , , , , , , ,