Navigation Menu+

Balkan bez mržnje – utopija ili realan scenario?

Postavljeno u #BWH, Kruševac kroz reči

Pin It

Koje reakcije kod tebe izazivaju poruke koje sa sobom nose netrpeljivost, pretnje i neprihvatanje različitosti? Koje emocije se u tebi jave kada pogledom prelaziš statuse na Fejsbuku ili tvitove prepune predrasuda i netolerancije?

Da li stanovnici Balkana veruju u humanost i poštovanje onih koji su drugačiji ili smo postali potpuno indiferentni?

Odgovore na ova pitanja ekipa mladih iz sedam zemalja, okupljenih oko projekta „Balkan without hate“ u organizaciji crnogorske „35mm“ i finasiran  od strane Erazmus + programa, već nekoliko meseci pokušava da identifikuje, a zatim putem javnih događaja, radionica, tribina utiče na smanjenje mržnje na Balkanu.

Rezultat njihovog rada predstavlja film „SIGEMBR“, koji su imali prilike da vide i o temama kojima se bavi prodiskutuju mladi širom Srbije. Prva promocija u Srbiji održana je u Kruševcu u organizaciji lokalnog partnera na projektu udruženja IdejNet klub, dok su 13. decembra 2016. film pogledali i mladi Kragujevčani i Kragujevčanke u Kancelariji za mlade Kragujevac. Nakon toga, održane su i promocije u Vranju i Varvarinu.

SIGEMBR – odgovor na zajedničko pitanje

Pomenuti film “SIGEMBR” predstavlja odgovor na pitanje: šta je zajednička tema koja pogađa svih sedam zemalja učesnica. Nastao je kao produkt desetodnevne radionice održane tokom leta u Prčnju, a o tome kakve su utiske ponele iz Crne Gore pričaju nam Tijana Radomirović i Sanja Jeremić, učesnice na projektu “Balkan Without hate” i studentkinje Fakulteta za španski i hispanski jezik u Kragujevcu:

“Cilj ovih radionica bio je da se upoznamo sa ostalim učesnicima na projektu, ali i da upoznamo sebe. Na radionicama smo pričali o problemima i stvarima koje se dešavaju kod nas, ali smo pokušali da shvatimo šta se to dešava i u drugim zemljama i šta to, uslovno rečeno,  ljudi mrze kod nekog drugog. Tokom radionica smo često radili u grupama, pri čemu smo dobijali zadatke da rešimo neki problem ili osmislimo neku priču i jedna od najvažnijih radionica bila je simulacija smišljanja scenarija za film. Podeljeni u tri grupe, pokušali smo da nađemo tu neku zajedničku temu koja pogađa sve nas, i tako je proistekla tema “ksenofobije”, otkriva Tijana, dok Sanja, na pitanje kako su došli do ideje za naziv filma, ističe:

“U pitanju je akronim koji se sastoji od početnih slova svih zemalja koje su učestvovale na projektu.”

Osim toga što su imali priliku da rade na samom projektu, radionice su im pružile mogućnost da rade i na sebi i da se razviju na tom nekom ličnom nivou, a u prilog tome govori i deo radionice koji je na devojke ostavio najveći utisak. U pitanju je radionica čiji cilj je bio da otkriju koliko veruju drugim ljudima i po kom osnovu odlučuju o tome kome će verovati.

“Podelili smo se u nekoliko grupa i svaka grupa je imala vođu tima. Zadatak je bio da svi skočimo u more sa doka vezanih očiju, a da pritom nismo znali o čemu se radi. Ja sam tada shvatila da ja u tom trenutku mogu da verujem totalno nepoznatoj osobi i prihvatim da on mene bukvalno baci u tu vodu i to je trenutak kada sam ja shvatila koliko smo mi svi dobro povezani, koliko smo imali dobru konekciju. Svakako, za to su zaslužni treneri koji su se potrudili da nam tih deset  dana budu, ne samo prilika da naučimo nešto novo, već smo to shvatili i kao sazrevanje i otkrivanje ko smo mi u stvari.”, kaže Tijana.

Premijera filma održana je u Kotoru, pri čemu, kako nam je Sanja otkrila, na početku projekta apsolutno niko nije znao da ih čeka nešto toliko važno.

“Premijeru smo najavili akcijom u okviru koje smo glavne glumce iz filma okružili i slikali ih, kako bismo time privukli pažnju prolaznika. Ovom akcijom, kao i podelom letaka, lepljenjem postera, uspeli smo da privučemo ljude, tako da smo imali punu biskopsku salu i ljudi su pozitivno odreagovali na ceo film.”.

Bitan momenat, kada je ovaj film u pitanju, je upravo korelacija učesnika i to da su oni stvarajući ovo delo postavili određena pitanja i pokrenuli potragu za njihovim odgovorima. Pitanja kao što su, kako to reagujemo, odnosno šta radimo kada primetimo nasilje i koliko puta smo sklonili glavu misleći da će time problem biiti rešen?

Stavovi mladih u Srbiji

Tokom leta 2016. godine  u okviru projekta, sprovedena je i anketa na temu  Govora mržnje u Srbiji”, a u kojoj su učestvovali mladi uzrasta od 18 do 30 godina.

“Na ličnom nivou, bilo mi je važno da pored projekcije filma čujem stavove i mišljenja mladih ljudi iz Kruševca o tome kako doživljavaju mržnju; sa kojim oblicima mržnje se susreću, kao i način na koji percipiraju prihvatanje i toleranciju. Iako je sama tema filma “Sigembr” primarno fokusirana na ksenofobiju, pomenuta pitanja su bila prilično važna kako bismo uporedili mišljena učesnika radionice i projekcije filma sa rezultatima anonimne ankete,  koju smo na nacionalnom nivou, sproveli u avgustu ove godine.”, naveo je Vanja Rakić predstavnik Idejnet kluba.

Zabrinjavajuće je da je čak 89% ispitanika dalo potvrdan odgovor na pitanje da li smatraju da u njihovoj lokalnoj zajednici postoji neki oblik diskriminacije među mladima, dok je 97,4% njih primetilo govor mržnje na internetu. Ipak, ohrabrujuća je činjenica da su učesnici ankete, čak 72,6%, istakli kako nisu saglasni sa konstatacijom da bi Srbija trebalo da bude država samo srpskog naroda i njih 72,9% nije saglasno sa tim da normalan čovek priznaje samo tradicionalne vere kao što su, pravoslavlje, katoličanstvo i islam. Takođe, veliki broj ispitanika saglasan je u tome da je potrebno uložiti više truda kako bi došlo do smanjenja stepena diskriminacije među mladima.

“Razlika u odnosu na anketu i mišljenja učesnika radionice je svakako bilo, što nam je poslužilo kao odličan orijentir za buduće aktivnosti i projekte. Cilj je da “ispipamo puls” mladih širom Srbije kako bismo dobili što kompletniju sliku o tome kako mladi u različitim delovima Srbije vide problem mržnje u njihovom okruženju, koliko su spremni da prihvate različitosti i koja je njihova percepcija dešavanja na Balkanu u posleratnom periodu.”, dodao je Rakić.

Projekat se polako bliži kraju, pri čemu će biti održan završni događaj regionalnom promocijom filma u bioskopu Cineplexx u Podgorici, 22. februara 2017. godine u 19 časova u Sali 2.

Pošalji komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *