Navigation Menu+

Kako se gradio šareni grad

Postavljeno u Priče sugrađana

Pin It

Intervju sa Predragom Vertovšek,

jednim od najpoznatijih kruševačkih arhitekta

 

Predrag Vertovšek je jedan od najpoznatijih kruševačkih arhitekta, čovek koji je odgovoran za očuvanje brojnih zaostavština našeg grada. Diskretna osoba, senzitivna i predusretljiva, malo govori o svojim uspesima, ali njegovi uspesi puno govore o njemu. Za Idejnet govori o stilovima izgradnje Kruševca u 19. i 20. veku, kao i o zanimljivostima iz gradske kulture.

1619355_10202822535903004_1507535658_n

  • Da li znate kako se dogodilo to da su se Kruševljani preselili u ovaj deo grada (gde su danas) nakon oslobođenja od Turaka?

Kruševljani su stanovali i radili u delu grada koji se zvao Ključ, u predelu prema Jasici. Taj deo bio je prepun močvarnog i nezdravog zemljišta, pa je Knez Miloš 1836. (ubrzo nakon oslobođenja) naredio da se Kruševljani presele u gornji deo grada. Građani to nerado prihvataju, jer je selidba bila izuzetno skupa. Knez Miloš je ostao uporan, pa se novac ipak skupio. Tada nastaju prve ulice.

Kad su Turci predali Kruševac Srbima, počeli su masovno da se iseljavaju. Iz sela su isterivali turske porodice, rušili džamije. Kruševac postaje srpski grad, mada u okviru njega postoji još par turskih domaćinstava koja se gase tek kasnije.

  • Ispričajte nam nešto o Grčkom šoru; Kako je postao zaštićen spomenik grada Kruševca?

Grčki šor je sadašnja Karadžićeva ulica, izuzetno lepa i stara. Mojom inicijativom, 1967. godine, “Zavod za zaštitu spomenika” je proglasio za kulturni spomenik. Ova ulica je i dalje lepa kao nekad, ali nažalost propada. Mnoge zgrade su danas prazne a zgrade treba da žive.

  • Kažite nam nešto o Bagdali, kako je dobila ime?

Najveći deo Bagdale 1 i 2 projektovala je Marija Pudlo. Ona je uredila ovaj deo po regulacionom planu, iako je bilo planirano da se radi po urbanističkom. Deo gde se nalazi ulica Majke Jugovića uradio je “Zavod za urbanizam”, na čelu sa arhitektom Svetom Živićem. Bagdala 3 nije rađena ni po kakvom planu.

Negde sam pročitao da je ovaj deo grada dobio turski naziv Bagda-Alah što znači božanski vrt ili Bog u vrtu.

Bagda na persijskom znači vrt ili vinograd i tu reč su Turci preuzeli od Persijanaca kada su ih porazili. Persija je bila prva civilizovana država koju su Turci osvojili, pa eto odakle toliko njihovih reči i u samom turskom jeziku.

  • Koja Vam je gradska kuća posebno lepa i interesantna?

Kuća Simića. Ona je u stvari bila turska kuća, kuća begova Frenčevića. Oni nisu bili pravi Turci, već poturčeni Srbi, čak im se i prezime završavalo na –ić.

Ova kuća je istorijski povezana sa oslobođenjem ovih krajeva. Naime, braća Frenčević su oteli dve srpske devojke iz okolnog sela što je razljutilo mnoge Kruševljane. Miloš Obrenović je iskoristio ovaj trenutak i tužio je braću Frenčević Porti u Carigradu. Sultan izdaje Hatišerif iz 1833. u kome je odlučeno da se šest nahija, među kojima i kruševačka, pripoje Srbiji.

Kuća Simića mi je posebno lepa i zbog njene arhitekture. Iznutra je bila podeljena na muški i ženski deo, selamluk i haramluk. Centralni deo kuće bila je hana i tu su se ispijali čajevi i kafe.

  • Za koje Vam je zgrade žao što danas ne postoje?

Šteta je što je porušena zgrada prve apoteke Kedrović. Danas se na njenom mestu nalazi samo stilizovani cvet kamilice.

Takođe mi je žao što je porušena stara porodična kuća Karakušević, koja se nalazila u ulici Majke Jugovića. To je bila izuzetno interesantna kuća sa evropskim uticajem izgradnje, ali je na nju uticala i savremena arhitektura. Krajem 19. a početkom 20. veka pojavljuje  se stil secesija. Na zgradama sa uticajem iste su se često nalazili primetni ukrasi i dekorativni motivi.

Još jedna interesantna građevina bila je turska bolnica, koja se nalazila na uglu Jug Bogdanove. Nastala je krajem 18. veka, a posle oslobođenja od Turaka, postala je kasarna. Ja sam se potrudio da je sačuvam, nacrtao sam predlog za očuvanje, ali nažalost nije prihvaćen i ova zgrada je porušena.

 1618510_10202822538543070_66791890_n

  • Koji vam je omiljeni primer srpske moderne u Kruševcu?

Najlepša mi je zgrada stare pošte, samo mi se ne sviđa kako je obojena, pošto je građena u floreal stilu, pa bi najbolje bilo da je zelena. Ranije je bila zelena i za to sam ja zaslužan. Kupola iznad same zgrade je izgorela tokom rata, pa sam je na osnovu fotografija obnovio a napravio sam i projekat za krovni pokrivač sa šiljcima i elementima koje je imala ranije.

  • Koja je najstarija zgrada u Kruševcu?

U ulici Gligorija Diklića broj 5 nalazi se zgrada koja je građena još u 16. veku. Spolja se ne primećuje da je iz tog perioda, ali verujem da je upravo toliko stara.

  • Da li našem gradu fali zelenilo? Šta mislite o ponovnom asfaltiranju centra grada?

Zelenilo je zdravlje grada. Zelenilo pročišćava vazduh. Gradu definitivno fale parkovi.

Ne sviđaju mi se trotoari koji su postavljeni ispred Doma sindikata. Šareni su a meni je to neukusno. Ja sam napravio jednu paralelu: stari rimski trgovi su bili popločani kamenom pravilnog oblika i oni su na neki način održavali rimski društveni sistem. Rimski društveni sistem je bio veoma sređen, a mi smo jedno nesređeno društvo i to se vidi po našim trotoarima.

  • Šta mislite o tipskim naseljima u gradu?

Posle Drugog svetskog rata se krenulo sa sa ovim tipom naselja. Gradilo se brzo i gledalo se da to bude najjeftinije pa su najčešće nicali soliteri od 8 – 12 spratova. Ja sam protivnik solitera. Protivnik sam i serijske izgradnje. Mnogo su lepši oni gradovi koji poseduju neku građevinsku liniju, ali poseduju raznolikost koja se uklapa. Stare zgrade umeju da deluju jedna na drugu.

  • Recite nam Vaše mišljenje o arhitekturi Kruševca nakon Drugog svetskog rata?

Loše je što se kao takvo masovno rušilo. Trebalo je selektivno, ali je dobro što smo dobili lepe saobraćajnice. Mislim da je dobro što se grad razvijao sa primedbom koju sam malopre pomenuo.

  • Kakvo je vaše mišljenje o zgradi  Kocke?

Pisao sam ranije o toj zgradi. Građena je po uticaju japanske arhitekture. Na početku je bila jednostavna kocka na stubovima, a sadašnji izgled joj je dao Ljuba Kovačević. Iskreno, nisam oduševljen ovom zgradom a prava je šteta što su porušene zgrade koje su tu bile ranije,  kao što je hotel „Pariz“ i modni salon „Luvr“.

  • Možete li da nam izdvojite neku zanimljivu zgradu koja je napravljena u poslednjih 10 godina?

Teško pitanje. Možda par privatnih zgrada.

  • Znate li neku zanimljivost u vezi našeg pozorišta?

Sala kruševačkog pozorišta je bila izuzetno neakustična i ništa se nije razumelo.1962. dobio sam ponudu da izvršim adaptaciju pozorišta. Jako me je zanimala akustika, pa sam ptihvatio ponudu. Uz pomoć kosog plafona i zidova sa leve i desne strane pozornice koje sam prolagodio, akustika je danas tako dobro urađena da se šapat sa pozornice čuje čak i u zadnjem redu.

  • Da li mislite da je urbanistički plan sada funkcionalniji od plana koji je nekada rađen?

Ne možemo potcenjivati urbanističku nauku, šta je urbanistički plan, a šta realizacija? Mislim da je urbanistički plan Kruševca solidno urađen. Ranije su postojali regulacioni planovi, ali oni su rađeni po utisku, a urbanistički planovi su rađeni detaljno na studijama i na njima učestvuje nekoliko različitih stručnih ekipa. Meni je lep Kruševac bez obzira na sve ove primedbe. Ja volim Kruševac.

  • Uradili ste dosta za naš grad. Da li postoji neki poseban projekat na koji ste ponosni?

Ono čime sam zadovoljan su tri stvari. Prvo, mojih trinaest crteža starog Kruševca koje je objavio Muzej. Druga stvar je Crkva Presvete Bogorodice na Rasini.

Treća stvar kojom sam najzadovoljniji je fontana u Ćićevcu. To je fontana podignuta poginulim vojnicima sa sremskog fronta.

  • Šta se dogodilo sa starim zvonikom Crkve Svetog Đorđa?

Nažalost, uništen je. Novi zvonik crkve sv. Đorđa sam ja projektovao, ali sam predložio i da se stari sačuva i premesti u drugi deo crkvenog dvorišta. Stari zvonik bio je primer narodne arhitekture od drveta. Predlog da se sačuva nije prihavćen iako sam dugo radio na njegovom uklapanju. Takođe sam projektovao česmu u crkvenom dvorištu, čak i naslikao slike na istoj.

  • Kada bi bilo moguće vratiti nešto iz perioda starog Kruševca, šta bi po Vama to bilo?

Najveća greška je što su uklonili kandelabri i kaldrmu iz ulice Majke Jugovića.

Žao mi je i kuće Rebeke Tajteček koja je porušena, a na čijem mestu je danas zgrada supermarketa „Roda“. Preko puta još uvek postoji kuća nekada jedinog arhitekte u gradu pre Drugog svetskog rata, koja je sada napuštena zgrada.

  • Šta nam možete reći o kući Bana Dunjića?

Pisao sam o njoj u listu „Pobeda“ i privremeno sam uspeo da stopiram rušenje. Ta kuća nalazila se u Takovskoj ulici i bila je zaštićena.. Kasnije je srušena a ja se i  danas se pitam kako je moguće srušiti objekat pod zaštitom države.

1625548_10202822537183036_1051895081_n

Naš sagovornik, arhitekta Predrag Vertovšek, završava intervju recitovanjem lepe ruske pesme:

Mi smo poslednji iz kasne strasti,
I nije daleko naša katastrofa,
Mi torbari svetle časti,
Bar smo iskrenih strofa.

Skoro će bukači da se pojave,
Koji ne znaju za krv kad trne,
Mašinisti gvozdene slave,
I naftne ljubavi crne.

I daće slobodu onom što radi
Tu za mašinom, točkom za njih,
Sedam minuta za nežnost mladih,
I tri sekunde za dan, dva, tri.

Čeličnim nervima, kao o šine leda,
Ne da osudite, hlada biće,
Od dvanaest do pola jedan,
Voleće se, ješće i piti piće.

Žurite devojke i žene fine,
Ljubite pesnike najčudesnije,
Pukotine zasad jedine,
Ko još progres doneo nije.

Mi smo poslednji iz kasne strasti,
Volite nas do katastrofa,
Nas torbara sreće i časti,
Majstore iskrenih strofa.

Autori:

  • Nastasija Živković
  • Miloš Stojadinović
  • Aleksandar Ristić

Pošalji komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Tags: , , , , , , , , , , , ,