Navigation Menu+

Sećanja (na) doktora Arsića

Postavljeno u Kruševac kroz reči, Priče sugrađana

Pin It

Da li ste se nekada zapitali kakve sve tajne čuvaju zidine, kuće i predeli kruševačkog kraja? Da li ste nekada razmišljali da deo ovih tajni i uspomena čuvaju oni, naši najstariji sugrađani? Njihove fotografije i priče mogu vas povesti na put do vremena kada su oni bili mladi.

Članovi i članice našeg Tima za digitalizaciju kruševačkih uspomena pokušali su da, pre nekoliko meseci, zavire u prošlost i u prostorijama Gerontološkog centra razgovarali sa (tada) najstarijim korisnikom dr Andrijom Arsićem.

Dugogodišnji član kamernog  muškog hora “Stanislav Binički”, dr Arsić, rodom iz Milutovca, veliki deo svog života proveo je u Kruševcu, te se sa punim pravom može smatrati Kruševljaninom. Rođen  je 1. oktobra 1921. godine i nakon studija medicine odlučio je da  se, pre više od 60 godina, doseli u Kruševac. Svakako, ostaće zapamćen i po doprinosu koji je dao lokalnoj bolnici, tačnije njenom ginekološkom odeljenju.  Kako je dr Andrija tokom ovog razgovora  pomenuo grad Kruševac se puno promenio u odnosu na vreme kada je on bio mlad.

Sećam se hotela Beograd, gde sam dočekao jednu Novu Godinu. Preko puta je bila kafana “Gladstone”, jako uslužna kafana.  Sećam se i kafane 011”Takovo” koja je kasnije bila bioskop. “- rekao je dr Arsić i dodao: “Gde je sada zgrada Milicije, tu je nekada bila kafana “Soskić” ili “Srpski Kralj”. Tu su dolazili ljudi sa svih strana. U to vreme automobila nije bilo, pa su dolazili konjima ili fijakerima ili su imali čeze. U dvorištu ostave konje i kola, imali su i sluge koje su hranile konje, a mi u kafani smo uživali u jelu i piću. Išli smo porodično i u kafanu “Pariz” na ćevape i slušali muziku.  Ali, povremeno smo izlazili, nismo izlazili svakag dana. ”

Kako je druženje dalje teklo dr Arsić pričao je i o Domu vojske gde su se ranije, prema njegovim rečima, održavale priredbe, ali se seća i izbora za mis održanih u ovom prostoru, kao i nastupa Dragana Takovića. Ono što je doktor ovom prilikom istakao je činjenica da je u Domu vojske uvek bilo prijatno i elegantno.

Sa druge strane, to su bila vremena kada je bilo jako teško održati novorđenčad u životu, pa je stopa smrtnosti odojčadi bila visoka, što zbog slučaja da su se rađali u  kućama, što zbog nehigijenskih uslova, odnosno nečistoće.  Veliku zahvalnost, u ovom smislu, dugujemo upravo dr Andriji Arsiću, koji je na poziv tadašnjeg načelnika ginekologije započeo svoju karijeru kao pedijatar u Kruševcu.

Tadašnji načelnik ginekološkog odeljenja Rajkovac me je pozvao i ja sam prihvatio poziv i radio sam kao pedijatar 10 godina. Išao sam i na usavršavanje u Beograd i imao sam dosta uspeha u tome. Sećam se izreke jednog lekara, pedijatra “Više vrede dve tvoje (ruke), nego sva pamet nova glavna ulicapedijatara.” Kroz moje ruke je prošlo oko trideset hiljada dece. Tada smo ih lečili od raznih bolesti, a bilo je i sistemackih pregleda, merenja težine, praćenja kakav je bio porođaj i tako dalje.”, u razgovoru sa mladim posetiocima rekao je dr Arsić.

Pored posla u kome je, kako i sam navodi, bio uspešan, dr Arsić imao je i jedan intresantan hobi, a to je horsko pevanje. On je ujedno jedan od osnivača Kamernog muškog hora iz Kruševca “Stanislav Binički”.

“Taj hor je predstavljao muzički deo kulture Kruševca. Nastupao sam u okviru ovog hora preko četrdeset goodina. Dirigent je  Milorad Gale Radovanović, nekadašnji profesor muzičkog u Gimnaziji. Nastupali smo svuda, u Švajcarkoj, Poljskoj, Torinu, Sarajevu. Pevali smo našem narodu i nastupali smo sa folklornim grupama i delom glumačkog ansambla. Kada smo mi nastupali narod je plakao.”, o danima provodenim sa pevačkom grupom govori dr Arsić.

Kamerni muški hor “Stanislav Binički” 2012. godine proslavio je četrdeset godina postojanja kada je prilikom obležavanja ovog jubileja dr Arsić nastupio poslednji put sa horom. Obzirom da je tada imao preko devedeset godina smatrao je da je njegov doprinos na ovom polju bio dovoljan i da je vreme da se povuče.

Dr Arsić se ovom prilikom prisetio i dečačkih dana, dana kada je kao školarac imao prilike da u Skoplju vidi kralja Aleksandra Karađorđevića.  Reč je o školskom izletu u okviru vojne parade, gde je kralj Aleksandar bio obučen u vojnu uniformu, koju je, kako je doktor napomenuo uvek nosio, a tu su bili i kraljevi gardisti i artiljerija.

Tokom ove posete dr Arsić poveo je članove Idejnet kluba na put kroz njegov život i fotografijama.

Uz zagrljaje i poneku suzu isprovociranu ovim dirljivim upoznavanjem doktor je ispratio goste, da bi nakon nekolliko meseci i stanari doma u Kruševcu – ispratili doktora. Doktor Andrija Arsić je, u svojoj devedeset i trećoj godini, preminuo.

Za kraj prisetimo se anegdote o vlasniku najpoznatije apoteke u gradu Dušanu Kedroviću koga je dr. Arsić dobro poznavao:zgrada apoteke Kedrovic

Mogu da kažem da je on bio veliki boem i društven čovek. Jednom prilikom se njegovo boemsko društvo skupilo, bili su kod njega u apoteci. Nakon toga on je legao da spava na spratu. Često su tada pravili smicalice i šale. Tada je bilo tako da kada dođe pacijent da podigne lek on zvoni. Povučeš zvono i Kedrović izađe na prozor. Tako su njegovi prijatelji smislili da pozvone, pa da pobegnu. I uradili su to nekoliko puta. On izađe, nema nikog, vrati se u krevet. Zvono ponovo zazvoni, on izađe, opet nema nikog. U jednom trenutku je shvatio da su njegovi prijatelji mangupi vezali kosku za zvono. On je od tog trenutka smišljao plan kako da im se osveti.  Došli su oni nakon toga kod njega na kafu i meze i on se doseti da im sipa ricinus u kafu. Krenuli su potom jedan po jedan u toalet i ubrzo shvatili da je to bila Dušanova osveta.”

AUTORKA: Ivana Grujić

1 Komentar

  1. Kroz pricu i komentare se doziveo nekadasnji Krusevac o kojem su pricali moj pok. svekar Mica Veljkovic i njegovi prijatelji. Bilo je to vreme koje je gradu davalo divan ambijent i lepu domacinsku atmosferu. Pomagalo se i druzilo bez rezerve i bez cinjenja zla. Ovo danas je obican grabac, nepostenje u svakom smislu. Porodica i tradicija su ispod svakog nivoa. Bilo bi divno kad bi se vratilo postovanje starih normi u ponasanju, poslovanju.
    Verujem da ce i to doba doci!

Pošalji komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *