Navigation Menu+

Finese i šarm starinskih kuća

Postavljeno u Umetnost i kultura u Kruševcu

Pin It

Na uglu ulica Vece Korčagina i Branka Perišića stoji stara spratna zgrada, sa dekorativnom kupolom. Predratna trgovačka kuća s lokalom. Nešićeva kuća. Jedna od onih nekadašnjih koje su znale za vrednost uličnog ugla, vrednost koja je danas zaboravljena.
Dućan na uglu beše nešto posebno. Vertikalna ugaona dominanta koju su činili ulaz, balkon i kupola, usmeravala je pažnju, ali je imala i druga, složenija značenja. Na uglu se sjedinjavaju i mešaju početak i kraj uličnog građevinskog bloka. Ovde sadejstvuju suprotne sile, konvergentne i divergentne, one koje usredsredđuju i one koje rasipaju. Na uglu se koncentriše energija. Sa ugla se uvek otvara prostor “na sve četiri strane”.
Možda Nešićeva kuća zbog svega toga još uvek stoji, iako izanĐala i oronula. No, ne bi se reklo da je i klonulog duha, ali nije ni vedrog. Sudbina je htela da ostane usamljena u nekom novom, njoj tuđem, nerazumljivom društvu. Sve do nedavno.
Zgrada preko puta, tek nešto mlađa, samo prizemna, bila je neugledna, pa i bezvredna. Ničeg osobenog nije bilo na njoj sem simsa, obaveznog dodatka na ondašnjim kućama: ni otmenosti, ni suptilnosti. Jedna od onih bezličnih, neutralnih fizionomija koje se uglavnom ne primećuju ili se teško pamte.
Adaptacijom u lokale je preporođena jednostavnim, čak škrtim sredstvima, ali zato upečatljivo. Preodenula se u novo ruho posredstvom samo jednog dekorativnog detalja. Fuga u malteru, konvencionapni starovremski elemenat, pojavila se ovde na već viđen način, ali u izmenjenom kontekstu i nešto naglašena. Bez pilastera i lizena, prozorskih okvira i rizalita, svedena na svoj sopstveni znak. Paralelne vodoravne linije teku fasadom, obilaze je i prelamaju se u konvergentne nad otvorima, oponašajući tektoniku i ravne svodove. Dovoljno da se kaže ono što se htelo, da se parafrazira starinski izraz. Jer, to je bilo i nužno. U prisustvu starije dame pokazati smisao za bonton i diskretan šarm.
Ova zamisao, međutim, nije dovedena do kraja. Baš naspram Nešićeve kuće ostala je nedovršena fasada. Možda i zato što se ovde ugnjezdila jedna baraka. Jedna od onih famoznih, kočopernih, samozadovoljnih, bogzna koliko puta odštancovanih tipskih, kruševačkih lažno univerzalnih baraka za mapu privredu. Ugnjezdila se kao uljez koji nikako ne ume da shvati da mu tu nije mesto.

Današnje kuće ne umeju da uspostave kontakt među sobom. Negdašnje su znale prisno i neusiljeno da opšte. U rečniku starih kuća ima finesa koje se uspešno mogu upotrebiti za jedan novi vid komunikacije. Treba, samo, imati za sve to sluha. I, naravno, duha.

IZVOR: Predrag Vertovšek: “Iz beležnice arhitekte”, Kruševac 1996.

 

Priredio:

Miloš Stojadinović

Pošalji komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Tags: , , , , , ,