Navigation Menu+

Krhki svedoci prošlosti

Postavljeno u Umetnost i kultura u Kruševcu

Pin It

Sve manje je bunara. Oni koji su zatečeni zaštićeni su propisima za slučaj elementarnih nepogoda i rata. Garantuje im se opstanak , ali ne i puno održavanje. Zaboravilo se da su bunari istovremeno i spomenici prošlosti koji imaju i svoje folklorne vrednosti.
Ne znamo kako su bunari nekada izgledali. Reč bunar je turska, a da ih je bilo i pre svedoči stari naš izraz kladenac koji je u vezi sa rečju klada, panj, odnosno sa praslovenskim kolt, “sjekirom odsječena grana”, api i ”motka, klin, kolac”. Veza bunara i odsečenog drveta treba da se odnosi na njegovu ogradu ili na podgrađivanje prilikom izrade jame. Sve do skoro za podupiranje pri izvođenju zgrada koristile su se bunarske motke.
Bunardžije, pripadnici zanata koji je gotovo izumro, obično su okončavali rad pošto iskopaju i ozidaju jamu. Kućicu sa uređajem za zahvatanje i izvlačenje vode pravili su uglavnom drugi. Bunardžijski posao bio je težak, pretila je opasnost od obrušavanja, prodora vode i peska, ali i otrovnih gasova. Trebalo je veliko iskustvo i krajnja obazrivost. Izrada kućice zahtevala je maštu. Donji deo zvao se santrač, bunarska ograda. Bilo da je drven, zidan ili od betona, odlikovao se čvrstinom, težinom i skromnijom obradom. Gornji deo, sa kapcima, kroviĆem i ukrasima, bio je bogatiji, laganiji, sve kitnjastiji prema vrhu. Krović, često složen, opšivan je limom, sa razigranim ornamentom na strehi. Na slemenu krović je nosio jabuku sa kopljem. Kapci su bili od pravilno složenih proređenih letava, najčešće farbanih.
Sklop bunara, jame i kućice, kao i stepenovanje elemenata, sadrži sistem koji ne počiva samo na konstruktivnoj logici. Voda i vazduh, podzemno i nadzemno, dubina i visina, tama i svetlost, teskoba i lakoća, donji svet i nebo u ovom sistemu su polarizovani i imaju dublji smisao. Možda zato bunari imaju privlačnu snagu, ne samo kao ukras u dvorištu.
Danas ih ima još tu i tamo u Pećkoj, Obilićevoj, Kosančićevoj, Kosovskoj i drugim starim ulicama. Oronuli su i više ih ne primećujemo. Zato što su im kućice od trošnog materijala, a i zbog naše ravnodušnosti, vremenom će od njih ostati samo onaj tmurniji, podzemni deo.

IZVOR: Predrag Vertovšek: “Iz beležnice arhitekte”, Kruševac 1996.

 

Priredio:

Miloš Stojadinović

Pošalji komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Tags: , , , , , , , ,