Navigation Menu+

Propuštamo li priliku?

Postavljeno u Umetnost i kultura u Kruševcu

Pin It

Stare kuće stalno nam zadaju brige. Jedno vreme smo ih rušili po sistemu koji je u ratnoj avijaciji nazvan “tepih”. Činile su nam se bezvredne, smetalo nam je što su nesavremene. Najzad smo počeli da uviđamo da su deo baštine i da zaslužuju našu pažnju. Prihvatili smo i argumente o potrebi njihovog održavanja, ali samo na rečima. Obično se vajkamo, pravdamo se da nedostaje para, da nemamo propise, da su krivi drugi… A one dotrajavaju i propadaju i kad ih ne rušimo.
Međutim, možda su prilika za malu privredu, koja je, izgleda, shvatila da stare kuće mogu lepo da se upotrebe. U centru su grada, na komunikacijama su, a njihova adaptacija jeftinija je od graĐenja privremenih objekata. Korist bi bila obostrana, i za malu privredu i za grad, koji bi tako očuvao preostali deo graditeljskog nasleđa, da nam stvari, kao uvek, ne izmiču iz ruku. Najčešće te adaptacije su proizvoljne i neznalačke. Umesto da zadrži svoj autentični izgled, zgrada biva unakažena.
Brižljivo i korektno rekonstruisana kuća predratnog advokata Lukića u ulici Zakićevoj 36 je pravi izuzetak. Već nedaleko od nje, u istoj ulici, ali i u drugim, sve više je neprihvatljivih intervencija.
Kuća broj 22 u Zakićevoj pripada retkim iz onog vremena koje su imale dvovodni krov. Na njoj je bilo malo ukrasa, ali karakterističnih. Uz nešto obzira i malo truda mogli su da se obnove i sačuvaju kada je ovih dana zgrada malterisana i sređivana za lokap. U Jakšićevoj 25 kuća je imala bidermajer šanbrane i sims. Jednostavna i nenametljiva, sa podosta prisnog starovremskog duha, istovetno je prošla. Bez svojih ukrasa, skromnih ali neophodnih, obe kuće izgledaju sada jadno, očerupano.
Šteta je kako se adaptira i kuća stare časovničarske porodice Karakušević u Zakićevoj ulici, mešavina klasike i secesije, svojstvena našem gradu početkom ovog veka. Njezin izgled, skladan i ozbiljan, valjalo je očuvati u celosti, a novoj nameni prilagoditi unutrašnji prostor i dvorište. Izloge je trebapo rešiti slično kao preko puta, na kući advokata Lukića, zgodnim vitrinama, a ne probijanjem fasade.
Te kuće su sada invalidi. Nisu iskoristile priliku. Mesto da govore o trajanju grada, postale su elementi nereda i nesklada.

IZVOR: Predrag Vertovšek: “Iz beležnice arhitekte”, Kruševac 1996.

 

Priredio:

Miloš Stojadinović

Pošalji komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Tags: , , , , , , , ,