Navigation Menu+

Šamaranje grada

Postavljeno u Umetnost i kultura u Kruševcu

Pin It

Ulica kralja Milana, danas Miloja Zakića, bila je u svoje vreme otmena ulica. Od srca grada, od Spomenika, pravo se pružila ka Bagdali, vidikovcu grada. Potez između njegova dva simbla. Po sredini su bili divni kandelabri od livenog gvožđa. Njeno razaranje je počelo lagano. Najpre su uklonili kandelabre, nešto iz praktičnih razloga, a nešto i zbog toga što otmenost nije više bila poželjna. Imala je ta ulica i drugih vrlina. U malome je bila retrospektivni prikaz razvoja naše građanske kuće, od onih starijih i skromnijih, kao što je Simića kuća, pa do raskošnih, kao što je današnja Umetnička galerija. U toj raznolikosti bilo je izvesnog sklada. Bilo je tišine. Najezda je počela iznenada, kao na vinograd sa još neobranim grožđem. Najpre su nadležni svečano objavili kako su za to da se očuva njen mir. Biće to shvaćeno kao znak za napad koji je izvršen sa svih strana. Vodeće mesto povereno je kafićima i graditeljima posebnog kova. Umesto obećanog prijatnog šetališta i simpatičnog tradicionalnog korzoa zavladaĆe gungula. Fasade starih kuća biće izrešetane i obogaljene, a između njih će iždžikljati i nabubriti izrasline u vidu novokomponovanih kuća, baraka, kioska, ćepenaka…
Tako je Zakićeva ulica, od prospekta i retrospektive, postapa razglednica sve- ukupnog propadanja lica grada, koje se pred našim očima nesmetano odvija sa sve većim ubrzanjem. Priučeni neimari i nedaroviti pojednici utrkuju se u tome ko će ružniju kuću da napravi, a preforsirane “primadone sa lokalne graditeljske scene” ubiraju aplauze neupućenih, ali dobro stojećih naručilaca. Zavladapo je pravilo: što je kuća nenormalnija, to je “bolja”, što više vređa dobar ukus, to je “lepša”, što više zaprepašćuje to je “atraktivnija”. A svaka je, u stvari, šamar gradu, njegovoj kulturi i istoriji, svaka je poraz našeg sveukupnog gradskog bića. Te nastrane, nakazne, izfrustrirane kuće jesu granica preko koje prestaje arhitektonska misao. Preko nje je područje za sociologe i psihologe, andragoge i pedagoge.
Naš grad je napala filoksera; kulturna i druga javnost ćuti, a u apotekama, na žalost, za tu vrstu napasti nema leka.

IZVOR: Predrag Vertovšek: “Iz beležnice arhitekte”, Kruševac 1996.

 

Priredio:

Miloš Stojadinović

Pošalji komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Tags: , , , , , ,